U srpskoj distributivnoj mreži decenijama žive dva srednja napona, 10 i 20 kilovolti. Strateški pravac je odavno definisan: mreža postepeno prelazi na 20 kV, jer viši napon znači manje gubitke i veću prenosnu moć istih vodova.
Za operatora je to dugoročan program, a za firme sa sopstvenim trafostanicama vrlo konkretno pitanje: šta će biti sa mojom opremom onog dana kada moj vod pređe na 20 kV. Dvostruko viši napon uz istu struju znači dvostruko veću snagu kroz isti kabl. U mreži koja se bori sa rastom potrošnje, toplotnim pumpama, punjačima i priključenjem proizvodnje iz obnovljivih izvora, to je najjeftiniji način da postojeća infrastruktura ponese više.
Zato se nove deonice grade za 20 kV, a stare konverzijom prevode, deo po deo, kako se stiču uslovi.
Ključni pojam je izolacioni nivo. Srednjenaponske ćelije se danas standardno isporučuju za naznačeni napon 24 kV, čime pokrivaju i rad na 10 i rad na 20 kV.
Kod transformatora rešenje je dvostruki prenosni odnos, mašina sa oznakom 10(20)/0,4 kV, koja se u trenutku konverzije mreže jednostavno prevezuje na viši napon, bez zamene. Kablovi se biraju sa izolacijom za 20 kV čak i kada se polažu u mrežu koja trenutno radi na 10 kV.
Operator upravo zato kroz uslove za priključenje po pravilu traži da nova oprema bude spremna za 20 kV. Problem nastaje kod stanica građenih pre više decenija, projektovanih isključivo za 10 kV.
Kada deonica na koju su priključene dođe na red za konverziju, oprema koja ne podnosi 20 kV mora da se zameni: ćelije, transformator, ponekad i kablovske veze.
Ako se to sazna kasno, zamena se radi pod pritiskom rokova operatora i po cenama hitne nabavke. Ako se sazna na vreme, zamena se planira, budžetira i iskoristi kao prilika da se stanica istovremeno modernizuje, dobije daljinski nadzor i pripremi za solar ili baterije. Tri stvari daju odgovor.
Prvo, natpisne pločice: koji je naznačeni napon ćelija i da li transformator ima dvostruki odnos.
Drugo, informacija od operatora o planovima konverzije za konkretno područje. Treće, starost i stanje opreme, jer oprema pri kraju veka svakako ide u plan zamene, pa je racionalno da nova bude spremna za 20 kV bez obzira na dinamiku mreže.
Za svaku novu trafostanicu pravilo je jednostavno: oprema koja nije spremna za 20 kV danas se više ne ugrađuje, jer je razlika u ceni mala, a rizik zastarelosti izvestan.
