Nova stavka u bilansu izvoznika
Svaka kompanija koja izvozi u Evropsku uniju uračunava nove troškove u svoje obračune. CBAM, EU ETS, ekološke naknade i sertifikati porekla nisu više buduće obaveze nego stavke koje se prijavljuju svakog tromesečja.
Tema zelenog vodonika u srpskoj industriji se najčešće analizira kroz cenu po kilogramu. Praktičnija analiza uključuje i trošak ostajanja na sivom vodoniku. Razlika za tipično postrojenje koje izvozi u EU iznosi nekoliko miliona evra godišnje.
CBAM: Granica koja košta
CBAM je propis EU koji od srpskih izvoznika čelika, gvožđa, aluminijuma, đubriva, cementa, vodonika i struje traži da prijave količinu CO2 emitovanog tokom proizvodnje. Na osnovu tih emisija obračunava se taksa po istoj ceni po kojoj evropske fabrike plaćaju u sistemu EU ETS.
Cena CO2 sertifikata u EU se trenutno kreće između 70 i 90 EUR po toni. Za srpsku fabriku đubriva koja godišnje emituje oko 200.000 tona CO2 zbog sivog vodonika u amonijaku, godišnji CBAM račun iznosi između 15 i 18 miliona EUR. U slučaju čeličane, iznos je veći.
Kada se sivi vodonik zameni zelenim, obračun se menja. Amonijak proizveden iz zelenog vodonika ne ulazi u CBAM obavezu na osnovu vodonika. Sertifikat o poreklu je dokument koji se prilaže prijavi i direktno utiče na finalni iznos.
Ekološke takse u Srbiji
Srbija je u poslednjim godinama uvela seriju ekoloških naknada: naknadu za emisije, naknadu za korišćenje vazduha, naknadu za zagađivanje, posebne naknade za sumporni dioksid, azotne okside i čestice. Iznosi su trenutno skromni u poređenju sa EU, ali rastu, posebno u kontekstu procesa pristupanja.
Postrojenje koje koristi zeleni vodonik smanjuje obavezu po većini ovih osnova. CO2 takse otpadaju jer se CO2 ne emituje. Takse na SO2 se ne plaćaju jer sirovina ne sadrži sumpor. NOx se javlja samo u tragovima i kontroliše se standardnim sistemima na izlazu.
Premijska cena za zelenu robu
Evropski kupci sve češće traže dokaz da je roba proizvedena niskougljeničnim procesima. Volkswagen, BMW i Mercedes imaju javno postavljene Scope 3 ciljeve, što ih obavezuje da prate emisije svojih dobavljača. Slično postupaju proizvođači elektronike i veće modne marke.
Srpski izvoznici koji raspolažu sertifikatom porekla zadržavaju pristup tržištu i ostvaruju premiju od 5 do 15 odsto iznad cene konvencionalne robe. Pri izvozu vrednom 100 miliona EUR godišnje, ta premija iznosi između 5 i 15 miliona EUR koje konkurencija bez sertifikata ne može da naplati.
Pristup jeftinijem kapitalu
EU finansira zelene projekte preko više mehanizama, uključujući Evropsku vodoničnu banku I Fond za Inovacije. EBRD i EIB imaju posebne uslove kreditiranja za projekte sa niskougljeničnim profilom. Domaće banke postepeno ugrađuju ove instrumente u svoju ponudu.
Kapital za zeleni vodonik košta 1 do 3 procentna poena manje od kapitala za projekte zasnovane na fosilnim gorivima. Za projekat vredan 50 miliona EUR, ta razlika u proseku znači oko pola miliona EUR uštede godišnje samo po osnovu kamate.
Konkretan primer: Fabrika đubriva
Fabrika đubriva godišnje proizvodi 100.000 tona amonijaka i koristi sivi vodonik iz prirodnog gasa. Godišnje emisije CO2 iznose oko 180.000 tona. Pod pretpostavkom da je projekat tranzicije ekonomski izvodljiv uz dostupne grantove, godišnji efekat izgleda ovako:
Iznos ostaje u kompaniji svake godine, dok je investicija u tranziciju jednokratna.
Zaključak: šta sada može da uradi srpski izvoznik
Kompanije u srpskom čeličnom, đubrivarskom, hemijskom i petrohemijskom sektoru imaju ograničen rok da pripreme tranziciju pre nego što CBAM obračuni počnu značajnije da utiču na profit. Početni korak nije investicija u opremu nego procena izloženosti: koliko CO2 ulazi u proizvod, koji deo proizvoda ide u EU i koliki je očekivani CBAM trošak u prvih pet godina.
Posle te procene radi se na tri stvari paralelno. Prva je interna tehnička analiza, sa fokusom na postrojenja koja generišu najveće emisije unutar kompanije. Druga je razgovor sa ključnim kupcima u EU o spremnosti da kroz dugoročne ugovore pokriju deo premijske cene, čime se obezbeđuje stabilan prihod za otplatu nove opreme. Treća je aplikacija na evropske fondove, koja se podnosi pre investicije, ne posle, i koja u povoljnim slučajevima pokriva oko trećine kapitalnih troškova.
Kompanije koje ovu pripremu završe do 2028. godine ulaze u period zrelog CBAM-a sa proizvodom koji ima nižu ukupnu cenu i sertifikatom koji konkurencija nema. Kompanije koje to ne urade postepeno gube udeo na evropskom tržištu, bez obzira na kvalitet samog proizvoda.
Po obimu finansijskog efekta, ova tema pripada agendi finansijskog i komercijalnog direktora, ne samo odeljenju za zaštitu životne sredine.
