Strah je razumljiv. Od malih nogu učimo da struja i voda ne idu zajedno, a onda treba da uzmeš debeo kabl pod visokim naponom i priključiš ga na auto usred pljuska. Ipak, taj strah pretpostavlja da se punjenje ponaša kao kućni aparat sa golim žicama pod naponom. Ne ponaša se. Ceo sistem je projektovan od početka sa pretpostavkom da će biti mokar i metal koji možeš da dodirneš nikada nije pod naponom.
Gde bi opasnost zapravo bila
Vredi razumeti odakle opasnost od struje uopšte dolazi. Nije problem to što voda dodirne nešto pod naponom, nego to što čovek postane put kojim struja teče ka zemlji. Bezbednost punjenja se zato ne svodi na to da se voda drži podalje, nego na to da se taj put kroz čoveka nikada ne može stvoriti, bez obzira na kišu.
Utikač je „mrtav“ dok se ne zaključa i potvrdi
Najvažnija zaštita je i najmanje vidljiva. Pinovi u konektoru nisu pod naponom dok držiš kabl u ruci. Napon se pušta tek kada se konektor mehanički zaključa u vozilo i kada auto i punjač razmene digitalnu potvrdu da je veza ispravna i zatvorena. Tek tada punjač zatvori svoje kontaktore i pusti struju. Drugim rečima, dok mokrim rukama prinosiš utikač, kroz njega ne teče ništa, a kada struja krene, kontakti su već zaptiveni unutar priključka. Komunikacija kojom se sve to dogovara odvija se na niskom, bezopasnom naponu; visoki napon ostaje zaključan iza svih provera dok one ne prođu.
Sve je zaptiveno protiv vode
Konektori, priključak na vozilu i kućište punjača imaju propisan stepen zaštite od prodora vode i prašine (IP oznaka). Nisu samo „otporni na vlagu“ projektovani su i ispitani da rade dok ih kiša pljušti, polivani mlazom vode na testu. Otpornost na vodu nije naknadna mera, nego deo same specifikacije uređaja.
Sistem stalno osluškuje
Kod DC punjača sistem neprekidno meri da li negde curi struja prema zemlji takozvani nadzor izolacije. Ako se pojavi bilo kakav put odvođenja, uključujući i onaj koji bi voda mogla da stvori, punjač u deliću sekunde prekida punjenje, pre nego što stanje postane opasno. To nije jednokratna provera na početku, nego stalno praćenje tokom cele sesije.
Ista zaštita kao u mokrom kupatilu
Tu je i zaštita koju mnogi već poznaju iz kuće. Zaštitni uređaj diferencijalne struje stalno upoređuje koliko struje ode i koliko se vrati; čim se pojavi i mala razlika — znak da struja negde „beži“ prekida napajanje za milisekunde. Uz to, uzemljenje obezbeđuje da svaka struja kvara ode bezbednim putem u zemlju, a ne kroz čoveka. To je isti princip koji štiti utičnice u kupatilu.
I poslednja sitnica koja smiruje: konektor se ne može iščupati dok je pod opterećenjem. Brava ga drži, a napajanje se zaustavi pre nego što se otključa.
Vredi primetiti i da nijedna od ovih zaštita ne zavisi od ostalih. Mrtav utikač, zaptivanje, nadzor izolacije, diferencijalna zaštita i uzemljenje rade nezavisno, pa i kada bi jedna podbacila, sledeća i dalje sprečava opasnost. Bezbednost ovde nije jedna mera kojoj se veruje, nego nekoliko slojeva koji se preklapaju.
Na kraju, punjenje po kiši nije rizik koji sistem trpi, nego uslov za koji je napravljen. Jedino na šta vredi paziti nije vreme, nego stanje opreme: oštećen kabl, polomljen konektor ili sumnjiv adapter su prava opasnost, a ne kišne kapi. Ispravan punjač možeš da koristiš na pljusku jednako mirno kao i po suvom.
