Na prvi pogled, trafostanica je trafostanica: transformator, ćelije, razvod. Pa ipak, stanica koja napaja fabriku i stanica koja predaje energiju solarne elektrane u mrežu rade dva različita posla, i razlike u projektovanju su dovoljno velike da pogrešna pretpostavka košta.
Kod klasične potrošačke stanice energija teče iz mreže ka potrošačima i sva oprema, zaštita i merenje su postavljeni za taj smer. Kod solarne elektrane transformator radi kao podizni, energija ide iz elektrane ka mreži, a u realnim objektima sa sopstvenom potrošnjom tokovi se tokom dana i menjaju: ujutru se uvozi, u podne izvozi.
Oprema mora biti izabrana i podešena za oba smera, a merenje mora razlikovati preuzetu i predatu energiju.
Potrošačka stanica se dimenzioniše prema vršnom opterećenju potrošača. Stanica solarne elektrane prema snazi elektrane, koja u vedrom podnevu radi punom snagom satima, dan za danom, cele sezone. To je termički zahtevniji režim od tipične potrošnje sa pikovima, pa se transformator bira bez optimističkih pretpostavki o rezervi.
Poseban detalj je rad pri malom naponu opterećenja noću, kada elektrana ne proizvodi, a transformator stoji pod naponom i pravi gubitke praznog hoda, što ulazi u ekonomiju projekta.
Elektrana priključena na mrežu nije pasivan korisnik. Operator kroz uslove za priključenje definiše ponašanje elektrane: podešenja zaštita na mestu priključenja, način rada pri poremećajima, po potrebi i učešće u regulaciji reaktivne snage. Ta podešenja se dokazuju pri puštanju u rad i deo su dokumentacije bez koje priključenja nema.
Kod potrošačke stanice ovaj sloj zahteva gotovo da ne postoji, i upravo tu se najčešće vidi razlika između izvođača koji je radio elektrane i onog koji je radio samo klasične stanice.
Najčešći slučaj u industriji danas je kombinovan: postojeći objekat dobija solarnu elektranu, pa stanica istovremeno napaja pogon i predaje viškove. Tada se proverava da li postojeći transformator i ćelije podnose novi režim, da li zaštite i merenje pokrivaju oba smera i da li ima priključne snage za predaju. Ponekad je odgovor jednostavna dorada, ponekad nova ćelija ili jača mašina. Bitno je da se ta provera uradi u fazi projektovanja elektrane, a ne kao iznenađenje pri tehničkom pregledu, jer je to razlika između planirane stavke u budžetu I zastoja celog projekta.
