Kako baterija rešava ono što priključak ne može
Zamislite idealnu lokaciju za brzi punjač uz autoput, na ulazu u retail park, na frekventnom koridoru. Saobraćaj je tu, potražnja je tu, a jedino što nedostaje jeste dovoljna priključna snaga. DC punjač od 150 ili 300 kW traži priključak kakav na takvim mestima često ne postoji, a nadogradnja podrazumeva novi transformator, novi kabl, ponekad i novu trafostanicu uz dozvole i mesece, neretko i godine čekanja.
Prvi instinkt je da se pojača priključak. Ali taj instinkt pogrešno postavlja problem.
Problem nije količina, nego vreme
Brzi punjač ne troši mnogo energije ukupno, troši je u kratkim, snažnim naletima. Vozilo se zadrži dvadesetak minuta, povuče veliku snagu, i ode; lokacija veći deo dana stoji u mirovanju. Priključak, međutim, mora biti dimenzionisan za taj vršni nalet koji se dešava u maloj frakciji dana. Drugim rečima, plaća se i čeka kapacitet koji se koristi povremeno.
Tu ulazi baterija. Sistem za skladištenje energije (BESS) postavlja se između mreže i punjača i radi kao bafer: iz mreže se puni neprekidno i umereno, onolikom snagom koliku priključak daje, a ka vozilu isporučuje kratak, snažan nalet iz sopstvenog kapaciteta. Lokacija sa priključkom od, recimo, 100 kW može da napaja punjač od 300 kW, jer razliku tokom sesije pokriva baterija.
Šta to menja u računici
Najočiglednija korist je da projekat uopšte postaje izvodljiv i to odmah, bez čekanja na nadogradnju mreže. Tamo gde pojačanje priključka košta koliko i sam punjač, ili gde distributer jednostavno nema slobodan kapacitet, baterija je često jedini put do funkcionalne stanice.
Druga korist je trajna. U većini tarifnih modela za poslovne objekte deo računa otpada na obračunsku, vršnu snagu. Pošto baferovanjem mreža nikada ne vidi pun nalet punjača nego ujednačeno opterećenje, vršna snaga ostaje niska, a sa njom i taj deo računa. Baterija tako ne omogućava samo stanicu, nego i smanjuje trošak njenog rada. Na lokacijama gde se vršna snaga obračunava strogo, ta razlika ume da pomeri ceo period povrata investicije.
Treća korist je u vremenu izlaska na tržište. Pojačanje priključka je proces koji zavisi od distributera i njegovih rokova; baterija je oprema koja se isporučuje i pušta u rad po vašem rasporedu. Za operatera koji želi da zauzme dobru lokaciju pre konkurencije, ta razlika u rokovima nije tehnička sitnica nego poslovna prednost.
Dimenzionisanje nije univerzalno
Ovde se isplati biti precizan. Baterija se dimenzioniše po dve veličine: po snazi koju mora da isporuči i po energiji kojom raspolaže. Snaga određuje koliko jak nalet podnosi, a energija koliko dugo i koliko sesija može da pokrije pre nego što se isprazni. Ako vozila dolaze u nizu, baterija se troši brže nego što je mreža puni, pa profil korišćenja lokacije direktno određuje veličinu sistema. Predimenzionisana baterija je bačen novac; poddimenzionisana ostavlja punjač bez snage u špicu.
Ista baterija radi i više od toga
Kada je već na lokaciji, BESS retko radi samo jednu stvar. Isti sistem može da skladišti energiju iz solarne instalacije i njome napaja vozila, da preuzme ulogu rezervnog napajanja kada mreža zataji, ili da se puni dok je energija jeftina a prazni kada je skupa. Kod jednosmerne (DC) sprege, gde se između baterije i punjača izbegavaju suvišna pretvaranja, dobija se i nešto viša efikasnost celog lanca.
Baterija nije dodatak na punjač
Najkorisnije je prestati da se baterija posmatra kao trošak nakalemljen na punjač. Na slabom priključku, ona je ono što punjač uopšte čini mogućim, a kada stanica jednom proradi, nastavlja da snižava račun i otvara dodatne funkcije koje sam punjač nema. Pravo pitanje pri planiranju brze stanice nije „koliko košta baterija“, nego „šta lokacija realno može bez nje“.
